Smeđi šećer vs. Beli šećer: u čemu je razlika?

Šećer je prirodni sastojak koji je deo ljudske ishrane hiljadama godina.

Iako postoji mnogo vrsta, smeđi (braon) i beli šećer su među najpopularnijim sortama.

Ovaj članak upoređuje smeđi i beli šećer da bi vam pomogao da odlučite koji da izaberete (topla preporuka izbeći oba).

Smeđi (Braon) i Beli šećer - nutritivne razlike

S obzirom da beli i smeđi šećer potiču iz istih useva - bilo od da je to od šećerne trske ili šećerne repe - vrlo su slične.

U stvarnosti, većina smeđih šećera je mešavina belog šećera i melase, koja je vrsta sirupa koja potiče od šećera.

Melasa predstavlja gustu tečnost, tamno sive boje i slatkog ukusa. Dobija se tokom prerade šećerne trske ili šećerne repe, na osnovu čega nastaje šećer. Melasa je odgovorna za tamniju boju i malo je povećala vrednost hranjivosti.

Najznačajnija prehrambena razlika između ova dva šećera jeste da braon šećer sadrži nešto više sadržaja kalcijuma, gvožđa i kalijuma.

Iskoristivost ovih minerala u braon šećeru su vrlo male, neznatne, tako da nije dobar izvor nikakvih vitamina ili minerala.

Smeđi šećer takođe sadrži nešto manje kalorija od belog šećera, ali razlika je minimalna. Jedna kafena kašika (4 grama) smeđeg šećera daje 15 kalorija, dok ista količina belog šećera ima 16,3 kalorije.

Pored ovih manjih razlika, nutritivno su slični. Njihove glavne razlike su ukus i boja.

Smeđi šećer sadrži nešto više minerala i nešto manje kalorija od belog šećera. Međutim, prehrambene razlike između njih su zanemarljive.

Proizvode se drugačije

Beli šećer je rafinisan i predstavlja gotov proizvod, hemijski jako tretiran, dok je smeđi šećer u stvari poluproizvod, jer nije rafinisan, pa je stoga dosta zdraviji. Dok se beli šećer sastoji isključivo od saharoze, smeđi šećer sadrži i vitamin B, zatim određene minerale kao što su kalijum, natrijum, kalcijum, hrom, gvožđe i bakar, a takođe sadrži i značajne proteine.

Šećer od šećerne trske je uvek žućkasto-kremkaste boje, krupnijih kristala, lepšeg ukusa i arome. Jači argument u korist smeđeg šećera je da sadrži melasu. Melasa dobijena iz šećerne trske je gusti, slatki tamnosmeđi sirup koji sadrži oko 50 procenta šećera, a pored toga i esencijalne aminokiseline, hranljive materije i veliki broj minerala kao što su gvožđe, kalcijum, kalijum, fosfor i magnezijum. Kod proizvodnje belog šećera, prisustvo melase se odstranjuje, pa se samim tim beli šećer osiromašuje zdravim materijama. Posledica toga je da u belom šećeru ostaju samo ugljeni hidrati i prazne kalorije.

Smeđi šećer se po pravilu dobija iz šećerne trske jer je melasa iz trske prihvatljivijeg ukusa i mirisa od repine melase a ima i širu upotrebu u domaćinstvu. Melasa od šećerne repe nije tako dobrog ukusa kao što je melasa šećerne trske.

Imaju različite profile ukusa i boja

Glavne razlike između belog i smeđeg šećera su njihov ukus i boja.

Zamena belog šećera smeđim šećerom u receptima će uticati na boju hrane, dajući svetlo-karamelnu ili braon nijansu.

Suprotno tome, kuvanje i pečenje sa belim šećerom će rezultirati proizvodom svetlije boje. Dakle, ono što odaberete zavisi od vašeg željenog krajnjeg rezultata.

Smeđi i beli šećer takođe imaju jedinstvene profile ukusa. Smeđi šećer ima dubok, karamel ili kafani ukus zbog dodane melase. Iz tog razloga se odlično slaže u čokoladnim kolačima i kolačićima, kao i u bogatim voćnim kolačima.

Sa druge strane, beli šećer je slađi, pa ga možete koristiti manje da biste postigli željeni ukus. Njegov neutralan ukus čini ga svestranim sastojkom u pečenju, kuvanju.

Koje šećer odabrati?

Bilo da odaberete beli ili smeđi šećer, svodi se na lične preferencije, jer su ukus i boja glavne razlike između njih.

Iako smeđi šećer sadrži više minerala od belog šećera, količine tih minerala toliko su malene da neće pružiti gotovo nikakve zdravstvene koristi.

Važno je znati i da se šećer smatra faktorom koji doprinosi epidemiji gojaznosti i glavnom uzroku bolesti, uključujući dijabetes tipa 2 i srčane bolesti.

Iz tog razloga se preporučuje da ne dodajete više od 5-10% dnevnih kalorija od dodatnog šećera. Međutim, to bi trebalo još više ograničiti radi boljeg zdravlja.